DOMAĆI ZADATAK – Zapisi Nepismenog Pisca
Kako sam doživio Novu Godinu
Državna glasila su javljala sa raznih strana uoči Nove godine kako ćemo je dočekat uz bogatu trpezu. Kako su to utvrdili kad niko nije dolazio u moj dom, ne znam. Imali smo 25 eur. za taj slučaj. Dočekali smo je na popust ili kako vele na akciju. Katalog su nam zakačili za vrata. Otišli smo na lice mjesta i postupili po katalogu: pile 1,99; vino 1,99; svinjetina 2,99; stari sir 2.99; njeguški pršut 4,99. Tako smo na jaču hranu potrošili 15 eur. jer onaj cent do okrugle cijene niko ne vrće. Onda smo krenuli od nule: jogurt 0,79; surutka 0,39; keks (700 g. 0,89, jabuke 0.44, banane 0,69). Skrkali smo oko 17 eura. Onda smo viđeli da na jednu veliku tezgu, u šarenim kesama sa novogodišnjim čestitkama, prodaju nečega 10 kg. za 10 eur. Rekli su da je to posebni popust na Posebnu kobasicu i da je svi uzimaju za kućne ljubimce. Ko nema ljubimaca uzima je za sebe, jer je čoek svoj najveći ljubimac. Rok upotrebe joj ističe u januaru a dotle će proći svi praznici. Skratili smo Njegušku na pola kg. i kupili za razliku do 25eur. 10 kg Posebne. Ostalo nam je i za sok 0.39. pa smo i njega uzeli. Kad smo stigli kući, naši najveći ljubimci, đeca, su kidisali na Posebnu. Smakli su dva crijeva. Ponudili smo i babi da malo obide. Probala je i odma pljunula. Rekla je, prije big govno iźela no to. Žena je onda u jogurt sasula surutku i tako dobila dva litra bućkuriša za babu. U pola od toga je udrobila i otišla na konak u svoju sobu. Babinu sobu zovemo ćelija jer je manja od samice.
Mi ostali smo ostali da čekamo Novu. Žena i ja smo uzeli po fetu od pršuta. Suv ka uśeka, skorčan ka čapra. Nijesmo ga savladali. Priješli smo na Posebnu. Onda smo nasuli po čašu vina bez adrese. Na boci nije bilo ni godine proizvodnje ni porijekla. Samo je bilo kiśelo ka sičan. Skupljalo je usta ka stipsa. Đeca su na kraju kidisala na banane ka majmuni. Potrošili su 0,69 za minut. Onda je doša na red keks ka kamen. On ne može da se jede on se glođe. 0,84 im je dura do Nove godine. Dočekali smo je. Izljubili smo se za bolje śutra. Onda smo legli svi u jednu sobu jer druge nemamo. Podrigivali smo kolektivno a prđeli na smjenu dok nas san nije prevario, ali smo i u snu prđeli. Kako ne stojim dobro sa bešikom izašao sam rad sebe. Kad sam se vratio s malo čistijeg vazduha, soba se čula ka gasna komora. Smrad do plafona, bazd do neba.
Bože dragi smrdljiva praznika kao da su se sve duše prađedovske isprđele u nas. Pošto će Posebne biti do Srpske Nove godine svi ćemo navedenu radnju obavljati do mile volje. Najvažnije je, ako nam iko navrne u ovu prdežinu na čestitku, minuće ga želja za Božić i Srpsku jer ga nemamo sučim drugo stimat.
P.S. Ako se po jutru dan poznaje ova će godina biti velika prdnjava.