NJEGOŠ

Masa Njegoševog mozga iznosila čak 1.995 grama, što je takođe daleko iznad gotovo svih do sada poznatih rezultata, Koliko se zna, od Njegoša je samo Turgenjev imao za 16 grama teži mozak, a iza Njegoša su Bajron (1.807 grama), Šiler (1.785), Behter (1.720), Pavlov (1.653), Mendeljejev (1.571), Anatol Frans (1.017)…

Vuk Karadžić je, nakon prvog susreta sa Njegošem u Beču 1833, u pismu Lukijanu Mušickom napisao i ovo: “Nema mu još dvadeset godina veći je i lepši nego ikakav granadir u Beču! “Mladi Crnogorski vladika je’’ možda najviši i najljepši čovjek u Crnoj Gori…”

“Tako mi boga, čisto se bijah uplašio” – zapisao je Jovan Subotić, koji je tih dana u Beču takođe sreo i upoznao Njegoša. “Toliko visoka čoveka nisam do toga dana nikad video. A pri tom svi udovi tela u najlepšem razmeru, pa glava i lice zaista apolonski… Nisam mu se mogao dosta nadiviti. A ne samo ja, nego mu se visini i lepoti divio i sav Beč, a u Beču se doista viđa kojeotkud mnogo lepih ljudi u svakom pogledu…”

Njegoša je te 1833. u Beču, upoznao i Imbre Ignjatijević – Tkalac, jedan od najpoznatijih južnoslovenskih publicista onog vremena: “Svakako je bio najlepši čovek kojeg sam u svom životu video: divovski stas sa najsavršenijom skladnošću udova, sa klasičnim lijepim licem, sa ozbiljnim a ipak blagim izrazom… Njegoševa vanredna muška lepota privukla je naveću pažnju na dvoru u Petrogradu, Beču i Napulju…”

Više Njegoševih savremenika ističe Njegoševo izuzetno obrazovanje i da je bio poliglota. Tako poznatiruski filolog i slavista Ismail I. Sreznjevski tvrdi da je Njegoš, pored srpskog, govorio i ruski, nemački, francuski i italijanski jezik.

Ser Hajnrih Lejard, istaknuti engleski arheolog i političar (poznat, inače, po mržnji prema Slovenima), koji je Crnu Goru posetio naredne godine i sa Njegošem igrao bilijar, kaže da mu je crnogorski vladika izgledao kao najviši čovek kojeg je ikada video i misli da je bio visok “sedam i po stopa”(oko 228 cm).A Lejardov zemljak, admiral Hajnrih Federik Vinington Ingram, koji je u delegaciji sa admiralom lordom Klarensom Padžetom posetio Ctrnu Goru pet godina kasnije, pored ostalog je zapisao: “Svi smo se složili u tome da je Vladika najlepši čovek koga smo ikada videli.”

Italijanski pisac Frančesko del Ongaro: “Nikada šef jedne države – veli on – nije bio ni moćniji ni apsolutniji. Reklo bi se da ga je sama priroda stvorila i spremila da bude knez.‘’Nadvisio je za čitavu glavu najviše ljude svoje zemlje, a to je preimućstvo koje nije za preziranje u kneževskom pravu, jer nas Biblija uči da Saul zahvaljuje samo toj vrsti nadmoćnosti što je proglašen za kralja Izrailja… Nešto slično trebalo je da se dogodi i u Crnoj Gori. Samo, Vladika o kome je reč bio je u isto vreme i Saul i Samuil svog plemena i pridružio je lepoti i snazi još i mnogo vrlina kojih možda nije bilo kod Saula…”

Vrhunac divljenja Njegošu predstavlja ono što je o njemu zapisao Ljuba Nenadović: “I kad na ovom svetu nestane bregova i ljudi, meni se čini još će trajati dva crnogorska kolosa: Lovćen i Vladika…”

Prch.me