NIKAD VIŠE DPS!

…A 1918. se vratila na velika vrata, koja joj je tri decenije otvarao DPS ! Dakle, bez imalo šale, opet je, ovog puta sa svojim reliktima, pobijedio DPS. Glavni kadrovik u ’’neprijateljskim’’ redovima je njihov. I ključni igrač Amfilohije je njihov. Nijedna sonadaža javnog mjenja, za zemana ove vlasti, o rejtingu lidera i stranaka nije ga preskočila. Uvijek ga je (DPS) isturala u vrh, ispred svog prvog državnika, pa je danas i srpski prvosvještenik u CG, na svom mjestu. Podigli su mu veleljepne, (ne crnogorske) hramove na sred Crne Gore a ustoličili ga u prijestolnom Cetinju (manastiru), dvoru Crnojevića i Petrovića. Ako ikad premine, ka što će, upokojiće ga ka’ sveca u nekom od tih hramova. Tako je u finalu ovog 30-godišnjeg  ’’rata za mir’’ pobijedila teološka a ne seklularna CG i izvorna ideja SPC-DPS; Crna Gora (ne)Crnogorcima. I mir božji… je ’’naša nacija’’! I ta parola je na svom mjestu.

Povampirena ”princeza Ksenija” (mme de Pompadur DPS dvora) dizajnirala im je sve izbore… naročito definitivni poraz. Vodila ih je (i zavodila), i čelno se pitala u vodećim institucijama prosvjete i kulture; od Nacionalnog teatra, Kraljevskog pozorišta, Fakulteta dramskih umjetnosti, Muzičkog centra, Nacionalnog javnog servisa i Ministrastva kulture do Univerziteta. Decenijama sve je bilo pod njom a samo poneko, ponekad, nad njom. Na koncu su Pompadurku posadili za rektorku. Nije prispjela za to uvaženo mjesto, znanjem a pogotovu ne zvanjem. Sa tog mjesta je porodila neke nove DPS-ovce koji će izroditi neku novu  Crnu Goru nakon ovih izbora. Tako je njena drama o Princezi Kseniji, rasplakala Crnogorce u političkom prologu ove vlasti, da bi u epilogu oplakala Crnu Goru. Prethodno je skončala pod Vladom premijera Markovića, ali ne posve. Ostala joj je agencija za propagandu MAPA (sa koje je izbrisala CG) a koju je održavala, obilato, državnim apanažama za usluge. Ne bi jednoga dana bilo iznenađenje da se prepozna njen podsticaj, svom ekspertu za doktorske studije, da klekne pred popovima… i poklekne DPS.

Nemojte se zavaravati! Nije DPS izgubio od koverte zeckog konvertita Di Keja, doušnog asistenta, tj. sluge Golubana DPS-a. Nije DPS izgubio ni od SPCrkve. Ne! Ona je najprikladniji izgovor opzicionim plaćenicima za pravdanje pred sponzorima iz Moskve i Beograda. Izgubio je DPS od Crnogoraca koje je uporno, tri decenije, ružio i tužio što su Crnogorci. Izdavao ih je… a oni mu se revanširali u finalu sada… za vazda. Nijesu glasali za izdaju CG ali su DPS-u izglasali revanš. Tih koji su posegli za odmazdom, znamo na desetine, što znači da je onih koje ne znamo, na stotine, jer su se rodbinski i familijarno suglasili protiv depesovske familije, a ne Crne Gore.

DPS amajlija, ’’treći mandat’’, postala je princip neoborivog vladanja. Po tom principu ”silovali” su mandate poslušnicima u tri nastavka, samo da bi im što duže durali, kao ’’Filip nejaki’’ (građanin pokorni) na funkciji prvog državnika. Držali su ga samo da bi kao ara ponavljao kako je nasilje SPC nad Crnom Gorom k(j)anonsko. Ostaće zapamćen kao sramota Crne Gore; jedini državnik u povijesti  kome nacionalna himna smeta… I koju mora, onako presamićen, da istrpi a ne da ispoštuje.

Potom je V. Medenica (zvono o vratu) i vrhovna podajnica vlasti, odzvonila u Evropi kao čaktar na ugiču ovnu debelome, a naročito kao ekstrem apokaliptične crnogorske pravde, vlasti i vladanja.

Na kraju, čuvena crnogorska multietničnost, morala je spasti na mlađanog Dritana Abazovića ni kriva ni dužna. Taj ulcinjski momak iz dobre kuće, je vjerujem, na isusovim mukama, iako pilatovsko razapinjanje nevinih, ne priliči njegovoj religiji. No, na koju god stranu obrne Dritan, slijedi mu, drito, od nacionalista parafraza Njegoša; Oj Dritane za nevolju kume!

                                                                                                                          M.R.Š.