ALTER EGO

Svu ovu grdnu, nesnosnu mješavinu, je indiskretno prokazao bivši ministar unutrašnjih poslova iz Vlade Z.K., S. Sekulović. Izjasnio se spontano bez dlake na jeziku (na Fejsbuku) u ovim bradatim vremenima o teškim bremenima, kojima je i lično doprinio da budu još teža. Evo kako je to saopštio: ’’Nacionalno sam Crnogorac ali u crnogorskom Srbinu vidim alter ego (postavimo sebi iskreno pitanje što je sve uticalo na naš nacionalni osjećaj, koliko je sticaj okolnosti, porodično nasljeđe i slično, što naravno ne umanjuje vrijednost emocije). Nije baš jasno zašto je pokušao da filozofira kad je policajac. Ali bude tako, kad se glupost primakne pamet se izmakne. A dotičnome je dovoljno izmakla. Kad sam pročitao njegovo nacionalno načertanije, posegao sam za rječnikom da provjerim da li moje razumijevanje (alter-ega) tog latinskogizraza dobilo neko drugo značenje od onog koje poznajem? Ne, značenje se nije ni pomjerilo iz prvobitnog latinskog (Ciceronovog) pojma. Obratite pažnju, jedan tako visoki predstavnik vlasti, ministar vrlo odgovornog i vrlo rizičnog resora nema šta da kaže …ali baš ništa o sebi, svom obrazovanju, sposobnosti i iskustvu, osim da je Srbin. Grom i pakao rekli bi Amerikanci. Potom Sekulović podupire svoj alter ego, svoje drugo ja! ’’Objektivno ne mogu sagledati svoju ulogu, ali znam da sve što je u meni bilo snage sam dao da se sačuvaju ljudski životi i šansa za budućnost. ’’ Koju, čiju i kakva budućnost… sličnu ovoj, poput ograničenog autoputa, koji će nas, kad tad, odvesti prvo u Srbiju a ko zna kad u Evropu.

Ovo otkriva mnogo više o svijesti one i ove vlasti i sveukupne njene strukture a naročito bezbijednosne struke. Pazite! Po naconalnosti je Crnogorac, odavde, ali mu je alter ego tamo daleko, mnogo bliži. Njegova izjava dekodira sve takve izreda. Kad preuzimaju vlast imaju ego a kad se zavlaste  alter ego.To je bio i Leposavić takođe bivši ministar (pravde), ali je bio konkretniji i pošteniji. Digao je tri prsta misleći da se na tome održava pozicija, pa je pao. To nije problematično da se neki Crnogorci ośećaju Srbima ali je (ne)sporno što vlastitost ne ispoljavaju rodom no izrodom svoje zemlje. Kad pročitate Sekulovića, prepoznate da Srbin u Crnoj Gori nije nacionalna već karakterna osobina. Nepouzdan karakter, pouzdan tuđi akter. Bivšeg ministra niko nije ćerao da se javno izuje ali je ośetio momenat da se preporuči, nadajući se boljem śutra kad mu je već juče izmaklo. Kad se sve to posloži samo po sebi, onda iz uprave policije stigne ohrabrujuće sopštenje. “Pripadnici Uprave policije neće biti akteri dnevnopolitičkih dešavanja, a posebno ne u kontekstu usložnjavanja političkih prilika jer je Uprava policije kao institucija iznad svakog pojedinca, te je u skaldu sa tim navedena odluka donijeta.”

Osim navoda koje je o sebi iznio bivši ministar, možete se zapitati koji su to drugi razlozi, kvalifikacije i znanje, preporučili i sadašnjeg ministra Adžića za isti resor. Ovaj Cetinjanin, jednako kao i prethodnik mu, je proizveo Belveder+fašizam, u Nikšiću, gradu antifašizma. A ko je drugi mogao uvesti četu četnika u grad i obezbijediti im promociju osim neko ko im je istomišljenik na mjestu ministra. U tom momku tajkunske zatucanosti, ima nešto, ne samo od Sekulovićevog  Belvedera već i od Dritanovih Potočara.Lažu na licu mjesta. Stoga takva pozicija ne treba perverzne URAše no Muraše!

Recept za ovakve kadrove je star i poznat iz vremena AB revoluciji. Svi doušnici Beograda (uzdanice komunističke vlasti CG ) pokrili su resor i najviša zvanja u Unutrašnjim poslovima 90-ih. Sredinom tih godina, prognani su iz tog resora u penziju svi kadrovi, Crnogorci! Onda je krenuo sunovrat iz koga se nemoguće vratiti a kamoli uzvratiti. Taj srpsko-dužnički, doušnički etnos je u više navrata međunarodno (ozl)oglašen za konspiraciju sa zločinačkom vlašću u Beogradu pa je za čuđenje kako toliki bipolarni Crnogorci rađe pristaju uz zločestost nego uz čestitost. U tome što predstavljaju jedne a rade se za druge ne prpoznaju ni licemjerstvo ni stid.

I sad na scenu stupa ona vazdakadnjost! Svi su isti kad prepoznaju dominaciju one druge opcije,i na isti način bivaju oni drugi. Dikotiledonost kao biološka osobina (biljke sa dva klicna listića) pripada biljkama i možeš ih presaditi đe god oćeš. Baš takve posađuju na vlast da bi procvjetali razdorom. Ovo je nesporno zemlja visoke korupcije osim kad visoko korumpirani izdaju svoju zemlju.Njegoš bi se zapitao”A sudovi bjehu li im kakvi?” Evo ovakvi! Pogledajte samo kakvi povjerioci ove vlasti provjeravaju  kandidate za Sudski savjet…A da je bilo sudova njima bi davno bilo suđeno. Izdaja je u nas najuglednija kategorija političkog i društvenog morala i pravosudno je opravdana. Kad stid, kao ljudska samokritička kategorija presahne, sve što je u čovjeku ljdsko, usahne. Slučajno sam našao pribilješku o izdaji, uz neki tekst koji sam pisao baš za Kult. Možda je i objavljena ali nije na odmet ponoviti je kad smo ponavljači istog već tri decenije.

Ako najprostiju definiciju izdaje,”Izdaja je prijeći na stranu neprijetelja” primijenite na Crnu Goru ona je permanentno u stanju izdaje. Ni ironična definicija ne bi odstupila od suštine. Crna Gora je stalno u drugom stanju jer stalno porađa tuđine. Dakle, neki su uporno ”oni drgi”!…i tako je stalno noseća s izdajnicima!

Kako to da se pogodi u minut, da Abazovići podižu kliniku u Beogradu, baš u trenutku kad Dritan učini sve da Crna Gora bude klinički mrtva! Ni vlade, ni skupštine, ni države. Redaju se na nju svi odreda, odavde do alter ega. Redeljka na državu. Ne znaju stidni, da taj izraz ne pripada javnoj instituciji države već prostituciji javne kuće. Dragačije ne može ni biti, kad su A.A(Abazović i Adžić) od sebe i Vlade napravili stidnicu!

                                                                                                                                  M.R.Š.