TAKO JE NAPREDOVA’ BORA!

(O) Bori Krivokapiću nema ko da piše pa Bora zapišava svoju prošlost. Opet je jedva živ stiga u svoje posljednje utočište ’’Živu istinu’’. Da bi podupro Borin najamni patriotizam, pod kiriju, voditelj je podśetio gledače da je Bora bio ’’novinar godine’’ u Ex Yu, neđe početkom ’80-ih prošloga vijeka.

Bora je ranoranilac u novinarstvu. Od škole ima malu i malo-višu maturu i otolen je strka’ u novine. (Nije pośećiva’ više škole nego se obavještava’ iz pouzdanih izvora). Otolen je naglo napredova’ i stiga’ (u Beograd) do narečene ’’titule’’ u ex Yu. Da bi tamo stiga’ prvo je razgovara’ s Krležom, za ’’Pobjedu’’ Titograd, pa kad je sagovornik preminuo (osamdesetih) sve je objavio u Beogradu. A Krleža, kako je jednom rekao, odbio je ’’77 intervjua’’ sa raznih strana, ali je pristao na razgovor za jedinu crnogorsku dnevnu novinu. Postuhmno Bora je posramno objavio pokojnika u Beogradu. ’’Pitao sam Krležu’’ Bora je objavio kod onih, za koje Krleža ni mrtav, ne bi govorio.
Tako je napredova’ Bora!    

Onda je Bora, na TV BG objavio serijal razgovora sa nekadašnjim zavjerenikom ’’Mlade Bosne’’ i jungerom ’’Crne ruke’’ akademikom SANU Vasom Čubrilovićem, saučesnikom atentata u Sarajevu, odakle je odapet Prvi svjetski rat. Vasa je uz sve zasluge za Srpski narod i autor čuvenog ’’projekta’’ o smicanju Crnogoraca, čiju je violentnost po Vasi, trebalo usmjeriti na kosovske Albance, te da se u toj obostranoj osionosti i jedni i drugi potamane a da Srbi dođu na gotovo i očišćeno Kosovo (i od jednih i od drugih). Ti razgovori su ’’proslavili’’ Boru u Beogradu i okolini.
Tako je napredova’ Bora!

U prvoj polovini osamdesetih (kada je Bora naglo nepredova’) nastala je jugoslovenska polemika oko enciklopedijske odredinice ’’Crnogorci-jezik’’ za Enciklopediju Jugoslavije u izdanju LZH (Leksigrafskog Zavoda Hrvatske, Zagreb). U toj enciklopedijskoj odrednici prva rečenica glasi: ’’Crnogorci govore srpsko-hrvatskim  jezikom, ijekavskog izgovora.’’  Tu notornu činjenicu Bora je tukao iz NIN-a, iz svih srpskih oruđa i oružja. Pucao je Bora, na Crnu Goru, sa srpskom ambicijom da Crnogorci, ne da ne govore Srpskohrvatskim, već da nikako ne govore. Odrednica ”Crngorci-jezik”, zbog te (ne)sporne činjenice, nikad nije prihvaćena a taj tom Jugoslavike je, samo zbog citirane rečenice, kasnio tri godine… I Jugoslavika je tu stala. Raspala se s Jugoslavijom… A Bora je, na rate, dotuca’ jezik Crnogoraca.
Tako je napredova’ Bora!

Vrijeme ”uspona” Velike Srbije (devedesetih) Bora je, sa povlasticama veljeg podanika, prekonačio u Slobinoj koćeti, (koju je šikala Mira). Kad je otkonačio sve srpske uspavanke, konačno se obrnuo poreklu i digao kredit na ime poslednje porodične nekretnine u Crnoj Gori. Dao je svu (na hipoteku) za kredit. I što mislite, što se desilo? Nije vrnuo kredit… i osta’ je bez igđe ičesa pri Crnoj Gori, da nama đe doć’.  Tako se nije ni vrnuo u Crnu Goru… no u tazbinu. Domazet!
Tako je napredova’ Bora!

Tako poraženog i osiromašenog Boru, na svim frontovima Srpstva, primila je zvanična Crna Gora, pod kiriju, da je brani od dušmana kad ostane sama!
Tako je nazadovala Crna Gora!

P.S. Zbog zasluga za narod Bora je zamirita da ga primimo i na Prč. Međutim, kako saznajemo iz pouzdanih izvora, Bora se sam primio na njega pa nam ga drkoli kad gođ stigne… u Pobjedi.

                                                                                                                                      M.R.Š… (u tazbinu)!