Suočavanje s drugom Hitlerom

Dragi druže Tošo prijatelju Naš!

Tošo možda nije lagao ka nobelovac, kako je rekao neki lokalni hroničar, ali je lagao za Nobelovu nagradu. Nikad nije steka nikakvo priznanje, osim da laže. Piscima se to pripisuje ka umjetnička mašta a Tošu ništa, jer nije niđe zapisa svoju maštovitost… pa ga nije ni pratila umjetnička kritika. Ovo je prvi prikaz maštovitog djela druga Toša.

Motorcikl, Puch 50 M, imao je 60-ih samo Tošo. Niklovani oklop motora, rezervoar, far i oba retrovizora na V guvernalu sa ručkama visoko uzdinutim u nivou oči. Kad se stušti i prida gas moga je i do 50 na sat. Munja. To su bile brzine toga vremena. Bio je poslovođa rasadnika gradskog zelenila ispod brda T. Imao je pre’o 50 žena pod sobom ! Tako se u vrijeme diktature proletarijata kvalifikovala vlast nad radničkom klasom. Pod njim  je bila četa; žena, đevojaka, domaćica, raspuštenica i pođekoja udovica.  Sadile su plijevile i okopavale, u plavim radničkim mantilima. Kad prebače normu, pjevale bi udarničke pjesme i poneku ljubavnu. One koje su se Tošu dopadale, bi śedale na puh ozad a on bi ih razvozio kućama s obaveznom promenadom proz pošumljeni predio …pa doma kad stignu. Lepršali su plavi mantili a ogoljela stegna sijevala dok je Tošo pičio znanim stazama. Na skrovitim mjestima bi izdahnuo gas a mantil bi odigrao prostirku…Sve ostalo se podrazumijeva. Kad bi koju pitali doma što je odocnila, vadila bi opravdanje  za ’’prekovremeni rad’’ s Tošovim parafom i žigom rasadnika. O njihovom moralnom opusu ispjevana je narodna pjesma: ’’U rasadnik pod Trebjesu,/ kažu cure najljepše su,/samo im jedna mana,/što ne mogu bez duvana.”/ …Što će reći da su sve manje više pušile, pa bi svaka na kraju smotala  po jedan! Tako je drug Tošo, da ne pobrka socijalistički moral, diskretno o tome govorio, ili lagao? Jedino njegovo sabrano djelo je:”Ko mnogo ne laže, taj ni malo ne j**e!”

 Imao je i konkurenta, Iliju Boškova. Obijao je oko rasadnika zasađujući pogled u rasadnice. Začinjen mirisima i čičkovim uljem da uśaji kosu na talase …i urešen ođelom; teget sako, sive pantalone, šimi cipele glanc, mašna na dijagonale. Da se ne lažemo, gospodin za rasadnice. Lažljiv i snalažljiv da skolovrči. Tvrdio je da zemljina teža pomeže sex. Shodno tome svaku koju bi spovršio, obrnuo bi glavačke niza stranu. Tako se uz pomoć gravitacija dublje sadi. Taj se usudio da drugu Tošu uđe  u kazneni prostor. Ali ođelo nije pomagalo. Samo motor među noge. Nabavio ga je…i slameni šešir, uvijen po kaubojski, s kolijerom uz vrat uz obavezan zvižduk po melodiji ”U šumi se rodio Oklahoma kid”, tadašnjem hitu o američkom filmskom junaku. Ni tada nije moga u rasadnik. Na Kapiji je pisalo,”Nezaposlenima, ulaz  zabranjen!” Ali se uporno mota okolo, dako i on nešto usadi.  Pala mu je za oko raspuštenica Ika, prva sadilica rasadnika. Sadila je za dvije, bez obaveznog radnog mantila, pravdajući se da joj se mota oko noga i umanjuje učinak. Sadila je u smeđem šorcu poput Silvane Mangano u ’’Gorkom pirinču’’. Šorc se srastao sa bakarno zasjenčenim nogama od sunca,pa se poizdalje nije razlikovala koža od tkanine. Gola da se zakuneš.  Te duge noge, prave kao krakovi nautičkog  šestara, bole su Iliju u oba oka. Tošo bi je takvu, da mu bolje ide rasad, isturao pod trijem, na prodajni pult, kad bi god bilo mušterija… Ilija Boškov je vazda bio tu neđe.

Skolovrčio je jednoga dana u suton na kraju radnog vremena kad je Tošo neđe odleprša za poslom. Pojašala je Ika iza Ilije i nestali su. Niko nije vidio đe su strkli… Poslije nekoliko dana Ika je sadila sa slamenim šeširom a Ilija je vozio gologlav. Tako nam je, kad smo ga inrali jednom, o tome drug Tošo pričao ili lagao?”Ovo vam pričam da znate, a svijet zna, da sam ja Tošo Ničević, širok čoek!” …I znaju  me, odolen do Londona’’

Onda je nastavio o suočenju s drugom Hitlerom…Za sve priče je koristio socijalistički drugarski termin; druže! …Da ne izađe iz poretka u kome je živio. Neskalad vremna i likova nije ga tangirao pa je ćerao dalje:’’Druga Hitlera sam intra četeres prve, kad sam boravio ka prvoborac u konc logoru. Postrojili su nas za smotru, pod konac. Svi ka kikerzi, ja najviši. Na vrg horizonta u samom ćošku neba, ukaza se iznenada jedna crna tačka. Uvećavala se brzom brzinom. Što će ovo bit? Helikopter. Batac, pravo pred nas. Ko će ovo bit'… kad ono drug Hitler. Stade pred stroj, izvadi pair i kratko reče:”Drug Tošo Ničević da istupi iz stroja. Ja ne budi lijen, istupih i suočih se š njim. ”Drug Tošo Ničević da napušti kon logor zbog nediscipline. Ja ne budi lijen…napuštih. Poslije, kleo mi se drug Himler u svoju  nejmlađu šćer Helgu, da mu je drug Hitler reka:”Šteta što drug Tošo, kad je ovoliki, nije naš…Arijevac ka iz kataloga! Potlje su šćeli da me ubače u neki logor za proizvodnju arijevske đece a oni da mi stalno dovode gole Njemice, no ja ne mogah bez Marice.”

”Potlje sam se vrnuo doma i stupio s Maricom u zajednički život,dok jedne zime nije zavitiljalo. Stuštilo se, zagrmljelo, snijeg do pasa a Marici otkaza šporet.. Ao, sramotne pogibije, veli mi Marica, od toliko indžilijera koje znaš u svijet a tebe nema ko da načini šporet na drva. Ja naštiva deset metara drva uz listru ali naloži ga majčin sine? Ja ne budi lijen, iz istije stopa, depešu u London drugovima indžilijerima. Sve čistom ćirilicom…tak'a je i tak'a stvar, drugovi, spašavajte! Oni mene isti čas povrnu depešu s nacrtom za šporet s naglaskom: Dragi druže Tošo prijatelju naš, postupi po projektu!  Ja postupi isti dan…šporet ka kutija da ga je ža naložit kako jelijep ispanuo. Onda viknug moju vjernu drugu Maricu; Anu Marica, naloži !…Kad ono popio đavo. Drva ubeućena, šibice izgoresmo, đavolje ne zapalismo. Ja opet brzojav u London a on je brži od depeše. Napiši ja njima dimenzije cipancijela šporeta, ložione, pećnice, ploče itd…kad oni opet povrni: Dragi druže Tošo, prijatelju naš, produžiti ložionu 10 cenata. Opet ja postupi a Marica pristupi s drvima. Kako uždi šibicu drvetu strva nema; jedno, drugo, treće…deveto…deset metara …sve đavo ponio… ka'da je pukla atomka. Ja izidi pre'kuću, kad imam što viđet. Cio mi se krov rašćeta, đavolje tigle nema …a bila je tigla talijanka, da je takve na daleko nema, najskuplja. Ja opet na brzojav, a brzojav iz Londona na mene…”

Mi se dotakosmo laktovima…Kako će se Tošo izvuć iz ove drame i zapleta, ođe bi se Šekspir o jadu zabavio…Ali njemu, prepoznali smo, bilo je važnije da naglasi protokol obraćanja Dragi druže Tošo  s posebnim akcentom na Prijatelju naš …zato nam je toliko duljio lakrdiju… Kad Tošo nastavi kao da se ništa nije desilo i prepriča brzojav: Dragi druže Tošo, prijatelju naš…kad se ložiona produži 10 cenata u tom se slučaju drva vežu!

P.S. Dragi druže Tošo, prijatelju naš…j***m ti vladu! Tačno ovako pregovaramo s Evropom. S tobom, da si preteka, bi imali sve i druga Hitlera.A experata ka Himlera imamo na pretek. Ti si pravi primjer kakav nam treba premijer.

                                                                                                   M.R.Š.