ŠTO JE OVO IMA NEKO DOBA?
Crnogorsko žrtvovanje bilo je primjer čojstva i junaštva. Od Sv. Vladimira Dukljanskog do Ljuba Čupića. Žrtvovanje je bio stil življenja pa ko preživi preživio je. Žrtvovali su se za svoj dom (domovinu) za svoj rod i za one koji im ništa ne dodju, osim što su ljudi. Od ”ima neko doba” grudi su nam oslabile od busanja u prsi a M. Miljanov je citiraniji od Njegoša kad naiđe epidemija ”čojstva”. A kad naiđe prava prilika u nevolji, niko ni da se počeše po čojstvu.
U Kliničkom Centru Podgorica muku muče sa doniranjem ljudskih organa koji se u civilizovanom svijetu zavještavaju na smrtnoj uri nekome kome će spasiti život. Danas smo saznali da Crnogorci ni mrtvi ne daju ništa, ni bubreg, ako ga neko od rodbine živ ne žrtvuje. Više od šest hiljada crnogorskih žitelja je okončalo život ove godine a niko od njih nije zavještao ništa nikome živome… osim smrti. I ako bi takva žrtva mnogima spasila život, žrtvovali su se crvima a ne ljudima.
Đe si Marko!?