REPETITIO MATER STUDIORUM EST (ZALUDU REČENO)

“KNJIGA GLAVU ČUVA”

Crna Gora je vazda imala više  izdajnika no izdavača i više tuđih nego svojih izdanja pa se čoek čudu ne može načuditi otkud dva sajma knjige tako maloj i pritalaušenoj zemljici. Reklo bi se po narodski; udreniji smo da izdamo domovinu no knjigu o domovini. Neke knjižare sa ozbiljnom tradicijom pretvorene su u banke, butige, kaifiće i burekdžinice. Knjižare su, za boljeg zemana, bile na udarnim mjestima u gradu; na uglovima trgova da se i onaj kome nije do knjige makar očeše o knjižaru. Sada imamo dva sajma  u jednom gradu a niti jednu svoju knjižaru sa dominaciojom domaćih izdanja. Čak su i tzv. ”gradske” knjižare u tuđim rukama. Tako su nam i sajmovi tuđi pa smo nakitili dva komada u jednoj godini; jesenji internacionalni i proljećni međunarodni! A kako ga drukče nazvati kad bi naša izdanja, sa oba sajma, stala na jedan štand. Nije valjda da je onaj proljećni nacionalni? Nije dati Crna Gora porobila  region pa ga na podmuklo izrabljuje preko knjige?

 Nama je doduše i ljeb koji ijemo međunarodnog padrijetla jer se ođe ne proizvodi ni zrna domaćega. Ako bi domaće idavače poredili sa žitom onada bi se viđelo da dobro stojimo s kukoljom. Kako se ni zorni mediji, niti medijatori ne razumiju bogzna u knjigu, oni u foto galerijama u prednji plan izbacuju ljude a ne izdanja. Najbolje se to vidi na grupnom portretu s damom.( Ako je autor slikao ironiju onda je slika uspjela) Tiskaju se u kadar, kao kakvi žbiri i špijuni; a ti ne tiskaju ni pismo majci!  Ko su ti ljudi i otkud su dolutali u svijet knjige? Liče na izbjeglice ispred bodljikave žice. Kuku majci i kuku knjizi kad ne znaju da svoja knjiga glavu čuva a oni su se zaglavili u tuđe.

P.S. Kad nemaš nikoga svoga… Knjigo moja pređi na drugoga.

                                                                                                           M.R. Shok