Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

RAZMNOŽAVANJE NARODA

Umire se na veliko, dok se na malo promeće  tzv. ’bijela kuga’. Moglo bi se zaključiti da društvo odumire i od smrti i od nerodice. U Crnoj Gori na to niko ne obraća pažnju. U Srbiji obraća! Pažnja  je usmjerena na razmnožavanje srpčadi. Tako je CG postala neka vrsta oglednog imanja – poput  životinjske farme, na kojoj treba uzgajati neki hibridni soj srbo-Crnogoraca ili obrnuto crno-Srba. U CG ništa za to… J**e im se za porod! Više su za odrod. Važnije je da im je uspjela turistička sezona. Prihod  u novcu a  rashod u Crnogorcu. U tom smislu ovo je zaista jedna od najuspješnijih sezona jer je trideset godina zasijavano to korovno śeme  protiv svakog crnogorskog zasada i prinosa.

Vučić je zdimio čak u Budimpeštu, na četvrti demografski samit, da obavijesti međunarodni svijet kako očekuje… da će Srbi biti zadovoljni ’novim  projektom i hitnim merama za podizanje nataliteta u Srbiji’. Za natalitet, treba podići nešto drugo… a njima  se jedino diže na Crnu Goru.

Taj na koga se oslanjaju svom snagom i bradom da umnoži Srbe u Crnoj Gori zove se Jadonikije. Kao student filozofije koju nije nikad oporavio udvara se nekoj koleginici u Studentskom gradu s najboljim namjerama da mu konačno udijeli malo ‘slatkoga’ da prvi put obide od  ženske. Kleo joj se Jadonikije bogom, da će je pazit koliko gođ bude moga. Njegov kolega i šmeker za tu rabotu ga je śetova da ne treba da je pazi no da je dobro nagazi. Reka mu je: Neka ti te priče! To što treba da joj uradiš  ne dolazi od boga…no od tvoga…pa ako imaš s ušto, ur’ sukole…kad se već predstavljaš da si Crnogorac! Kako izgleda ovi nije ima sušto, ovaj što ga je podučava nagazio je dobro dotičnu i osta š njom. Od tog zuluma Jadonikije je strka sa filozofije na bogosloviju da izuči za popa. Da bi ga zapopili za srpskog popa mora je da položi završni ispit… Da nije više Crnogorac! Položio je iz prve. Iz druge su ga poslali u Crnu Goru. I uznapredova je u svakom smislu. Dobio je prevozno sredstvo i prevoznika; šofera iz Bosne. Lično ga vozio onaj što je bio makro, za podvođenje đece, prepodobnom Kačavendi. Inače ovo  prezime potiječe od turcizma; kačak – odmetnik- razbojnik, odnosno kačagdžija – krijumčar. Tako su nam prokrijumčarili i Jadonikija. A ako neki  jadonikijevac dobije p prknu, eto mu ga… podvodač je tu. Eto  tako ćemo se razmnožavati do izroda.

Za razliku od izgubljenih Srbaljah i pogubljenih Crnogoracah velike nacije to mnogo diskretnije a ubjedljivije rade. U Drugom svj. ratu Musolinijevu Italiju je opustošila fašistička soldateska. Uostalom kao i u Staljinovom Sovjetskom Savezu bilo je krajeva i sela  bez ijednog muškog čeljadeta. Nakon takve pogibije, na ‘talijansku scenu u miru, stupa dokumentarni film a malo kasnije i televizije koje medijski promovišu rađanje i umnožavanje naroda. Italijanski dokumentaristi ne patišu. U jednom takvom filmskom zapisu, a bilo ih je sijaset, još kao đak zapamtio sam jednu scenu koja promoviše radost poroda. 

Ulazi voz u stanicu a neka razgracijana Italijanka-majka čeka sina koji odnekud stiže. Do pola se isturio kroz prozor da ga majka dočeknica što bolje vidi. On razdragan a mati van sebe od radovanja. On nasmijan i grdan ka đavo ali simpatičan ka anđeo, leprša  na prozoru ka talijanska bandijera. Mati od sreće ćakula sama sa sobom i jedva  čeka da  ga zagrli. I kad se konačno to desi u grču od ljubavi i ljubljenja  kaže: ”Blago mami grdan li si ! ”

Talijani, ti veliki umjetnici svega likovnog, poručuju; rađajte se ljudi… i ovakvi i onakavi, ali rađajte se! 

U jednoj drugoj storiji istog filmskog žanra, reporter razgovara s nekim paezanom (seljakom) težakom, koji u nekoj nedođiji od  grdna posla nema kad predahnuti. Pita ga kako i koliko radi, od čega živi i koga sve izdržava? A ovaj to lako priča, baz patnje, kao da radi najbolji i najlješi posao na svijetu. Na kraju, reporter, kao da je zaboravio, pripita ga kako provodi slobodno vrijeme, iako i ćoravi vidi da ga nema. ”Evo kako!”  Paezano zabi dva prsta u usta i zavižda. Na zvižduk iza kuće istrča jato đece sve jedno drugome do uva… Svi se sjatiše na oca. ”Evo, tako provodim slobodno vrijeme!”

P.S.  A kad su Crnogorca pitali j***š li što? Odgovor je glasio: ”Big, no nemam uslova!”  

                                                                                                                M.R.Š.