POGLED U TUTU

(ili u Budućnost)

Mauricio Katelan, italijanski vizuelni, komično-satirični umjetnik, pobrka je smisao umjetnosti kada je 2019. na sajmu „Art Bazel“ u Majamiju izložio običnu bananu, prikačenu ljepljivom trakom na zid. U čemu je komika? U tome što je ta banana na aukciji prodata za 6,2 milona dolara. Da ne duljim lakrdiju; kupac kolekcionar, neki Kinez, je odmah izio. (Blizu dva vijeka untrag Njegoš je i avetluk bogatih dijagnosticirao: „Od bogatstva bjehu poluđeli!“)

Svijet je u govnima, a tek će biti ako se Tramp, kako je naumio, usere u globalu u svjetski poredak. Taj Mauricio Katelan u vrijeme prve Trampove kampanje znakovito je predstavio Ameriku u vidu sanitarne posude, WC šolje, od zlata. Izložio je u muzeju Gugenhajm (N.York) i bila je u funkciji. Kupiš ulaznicu i upišaš se u nju, ili  prema nahođenju izvršiš višu nuždu. I da znate bila je gužva da se dođe na red, a nosa se nanijet ne može. Iz Gugenhajma su Trampu ovoga puta šćeli da poklone zlatni nužnik, valjda zbog zasluga za narod. Odbio je. (On Nužnika od zlata ima na pretek.) Iskao im je na pozajmnicu Van Goga? Odbili su ga! Umjetnost je prevaziđena. Svijet postaje izmet, bogatih!

Ne trebaju za tako  nešto velike sondaže mnjenja. Planetarno je oglašeno da je nestala zlatna WC šolja (London) iz dvorca u  kome je živio Čerčil. Lopovi su uhićeni a zlatnoj, kaki posudi, strva nema. Izgleda, da su je uhićeni hitno pretopili u korisnije svrhe. Valjada znate da je wc šolja engleski izum pa i tzv. „stolica“ kao termin u zdravstvu. Tu stolicu, s rupom na śedalu, su izumili poltroni Henrija VIII da kralj može da sere s mirom i kad prima podanike. Biti takav uslužnik bila je izuzetna privilegija. On je mirisa „stolicu“, utvrđivao tvrdoću i obavještavao prisutne da je kralj zdrav i da dobro sere. Ta usrdnost ga je preporučila za diplomatu izvan Engleske. (U nas se još bolje napreduje iz šupka.)

Možda sam i ja dao mali doprinos usranim vremenima koja smo dočekali, igrajući „Šoka“ uoči 90-ih. Pored ostalih YU nacionalnosti u monosatiri riječ ima i Srbin koji ležerno iskazuje i svoju svijest o svijetu: „Ceo beli svet se okliznuo i pao u jedan jako klizav matereijal, koji se oseća na svakom koraku. Kad se toliki svet okljiznuo i pao u tom materijalu, red je da i mi padnemo na isto mesto…Sad se svet vadi iz tog smrdljivog  materijala (koji se mnogo oseća) …ali nama neće niko da pruži ruku“…itd. do danas!

Ipak da se vratimo zlatu. Genije iz doba Henrija VIII, lord ministar Tomas Mor je predložio da se đeci od rođenja usadi prezir prema zlatu da ne bi vapili za njim kad odrastu.Predložio je da se kake u zlatne tute, aludirajući na bogatstvo svemoćnih. Henri VIII, pored ostalih Morovih ciničnih nepočinstava i neposluha spram gospodara, na koncu ga je osudio na vješala. Mor mu se nije obratio za milost. Obratio se samo svome dželatu:  “Pomozi mi da se popnem do vješala a za povratak ću se sam pobrinuti!“

I ruganje zlatu, ubija. A Zlato je zlato i kad je u govnima. Niko se ne usuđuje da pušti vodu.  

M.R.Š.