OJ NJEGOŠE, KO TI NE ZAVIDI?

Meštrovićev Njegoš spada u red monumentalnih skulptura i teško ga je šenuti s mjesta. Spada i u kategoriju najizražajnijeg vajrskog djela sa ovih prostora koje se ”misaonošću” može porediti sa Rodenovim ”Misliocem”. Bez obzira  na svu vleičinu ovoga djela rado bi ga neki krugovi,  naročito izvan Crne Gore šenuli s Lovćena… Crnogorca, Njegoša i Meštovića, Dalmatinca je teško šenuti s mjesta. Oba su iz kamena stanaca nastali. Najviše mastila za ”šetanje” Njegoša s Lovćena potrošila je srpska štampa. Bez obzira što ga svojataju, bez priziva, još ga čitaju s prevodom. Ivan Meštović ga je pročitao u originalu. Ovaj Dalmatinac ga je razumio u dušu i dušu mu je iz granita izvajao.

”Šetači” su prizvali u pomoć i Meštovićevog sina Mata da objasni otkud tolika ponšenost, njegovog znamenitog oca za Njegošem. Otkud? Otuda što je veliki skulptor shavato najveću književnu skulpturu sa ovih prostora ”Gorski vijenac” i ugradio ga u vrh Lovćena kao simbol crnogorske slobode i nezavisnosti. I kad bi, svi Srbi u jednoj državi, u znak ”odmazde” spram Hrvata šenuli Meštrovićeva ”Pobednika” s litice Kalemegdana, Meštrović i Njegoš ne bi mrdnuli s lovćenske adrese. 

Bog  ih, obojicu, s mjesta više šenuti ne može!

                                                                                                                                                          M.R.Š