NJEGOŠ

Njegoš je najviđenija ličnost svoga vremena među pjesnicima i državnicima. Evropa do njega nije imala stasitijeg vladara i glasovitijeg pjesnika na vlasti. Njegoš je oličenje ideala Platonove ’’Države’’; Mudrac na čelu! Njegoš je Govorio šest jezika a prevodio sa četiri. Đe god bi odsjeo, čekali su ga. Đe gođ bi pošao, pratili su ga… Od Napulja i Rima do Beča i Sankt-Peterburga. Bio je najznamenitiji reprezent male suverene države, koju je svijet tražio na mapi, kao Zadnju Poštu Slobode na porobljenom Balkanu. Danas bi rekli; bio je zvijezda evropskog neba i ako nije bilo ni Javnog servisa, ni Pobjede, ni Vijesti, ni Dana današnjega.

Njegovo djelo, osobiti stas i ubojiti glas, bili su jedina i najača glasila, koja su Crnu Goru i Njegoša promovisali u tom svijetu i vijeku. Čovjek mimo druge!  ’’Vladar među pjesnicima i pjesnik među vladarima.’’

”Vladika je jesenas prošao kroz Rim kad je putovao u Neapolj ali je ostavio da ga razgleda sada pri povratku. Svuda ga sa osobitim odlikovanjem susretaju. Papa je zapovedio: ”Gde god Vladika dođe i što god zaželi da vidi da mu se odmah otvori i pokaže.” Svuda nas prati i sprovodi jedan franciškanac po imenu Ćurčić (docnije je bio biskup u Lješu, Albanija); on je rodom iz Dubrovnika. Mlad učevan i vrlo razborit čovek. Dobar  Slovenin, dobar rodoljub. Vrlo lepo govori naški. To mu je maternji jezik. Gundulića i druge dubrovačke pesnike zna napamet. Mnoge retkosti što smo videli, imamo samo njemu zahvaliti. U crkvi Svetoga Petra bili smo već nekoliko puta. To je prvo što putnici idu da vide čim iz kola izađu. Na prvi pogled nisam se ni malo začudio. Od toliko godina čitao sam i slušao da je to najveća crkva na celom krugu zemljinom, da je to najveći spomenik hrišćanskog sveta… Tek pošto sam je više puta iznutra i spolja smatrao, uverim se da je zaista grdno velika, i da nije manja od svog glasa što se po svetu raznosi… Po računima potrošeno je na ovu crkvu četrdeset i sedam miliona talira… Tu je grobnica Sv. Petra, u koju se silazi niz jedne stepene. Sto dvadeset kandila večito gore na njegovom grobu… U Vatikanu, koje kapela, koje soba, ima deset hiljada odeljenja, ima osam velikih i širokih, a dve stotine drugih manjih stepenica. Tu su smeštene mnoge starine, slike, muzeji, biblioteke, statue. Vladika se najduže zadržavao u galeriji slika, i to gledajući Preobraženje, prekrasnu sliku od Rafaela… Hristos je celokupan u prirodnoj veličini predstavljen. U njegovom licu, koje je samo dobrota, izražene su sve vrline… Ovakav ideal dobrote kao što je lice Hristove ne može se nigda više na platnu videti. Slikari sa svih strana dolaze te kopiraju ovu sliku…Vladika je seo na stolicu i trideset minuta gledao je u božanstveno lice Hristovo. U celoj Italiji ništa mu slađe nije bilo gledati od ove slike. ”Zaista, – reče pri polasku – ”kad bi ova Hristova slika mogla progovoriti, prve bi joj reči bile: Ne činite drugima ono što sami sebi ne želite. – Vjera bez dobrih djela mrtva je.”

’’Pisma iz Italije’’ u Neapolju, 1851.                                                          Ljubomir Nenadović

Prch.me