MARKO MILJANOV

Đaka, žena vojvode Čubra na Medun, nosila je burilo vode s Kofe. U selo, na kraj ulice, srete Đura Martinova. Po običaju toga vremena žene su zvale bliziku svojega muža »đevere« ili »brale«, ako je postariji godinama, zvan ga »striko«. Kad je Đaka rekla: »Dobro jutro!« ne znam ali »brale« ali »striko Đuro«, on joj reče: »Dobra ti sreća! A što iješ?« »Ovo jedan klas pečeni.« »Pa što ga kriješ pod strukom od mene?« »Ja teke mučno mi je da me gledaš idući đe ijem.« »A ja mislim e ti je ža da mi daš, pa ga stoga kriješ.« »Nije, duše mi, no ću ti dat ako ćeš.« Slomi od klasa, dade joj i reče: »Sjedimo dok pozobjemo ova zrna, e oću da te nešto pitam i da mi pravo kažeš. Kad si se udavala na Stijenu Pipersku, đe se govori da su najbolji ljudi u našu zemlju, a sad si udata u Popoviće, a i nama govore da smo dobri, ti znaš nas i nji! Sad oću da mi pravo kažeš: ali smo bolji mi Popovići, ali Božovići?« Reče Đaka: »Ža će ti bit da ti pravo kažem, Đuro.« »Neće, duše mi, pa i da će, ti za to ne mari; no ko ne može podnijeti da mu se pravo kazuje, on neka crkne! No mi pravo kaži, obraza ti!« »Oću, obraza mi, a to mi je lasno umjet da ti kažem! Vi ste Popovići i bolji i gori od Božovića.« »Ma kako može bit to da smo mi i to i to, bolji i gori!?« »Evo ovako: u vas ima dobrije, kod cara da ga metneš i da te ne boli zašto si ga metnuo na mjesto koje ne zaslužuje; a imate i da ga metneš kod najgorega Ciganina i da ne boli duša e mu nijesi naša mjesto za njega dostojno. A u Božoviće nema ka kod vas za cara ni Ciganina, no su oni u skup da ne znaš koji je od koga bolji, e oni nikome ne priliču do sami sebe! Eto, to je što ste vi bolji i gori.«

                                                                                                          ’’Primjeri čojstva i junaštva’’

Prch.me