LEVACI

Izraz levak u beogradskom žargonu nije etimološki vezana ni za l(ij)evak, ni za l(j)evoruk, niti za l(j)evičara; to je gotovo sinonim, za pomjerene osobe koje odudaraju od ustaljenog ponašanja i ophođenja. Nije dobro imati suviše levaka jer su takvi ozbiljna opomena i društveni barometar za pobrkano stanje. Termin ima i sijaset drugih asocijativnih značenja za one ljude koji iskaču iz kolosijeka, odnosno nikad nijesu na njemu, i sa kojima ne treba imati posla. Bliska je levaku i hrvatska riječ bedak za označavanje osobe koja nešto radi na krivo i na kvarno. Najgore je značenje kad levaci i bedaci dođu na vlast.

Početkom godine me je, višedecenijski kolega i prijatelj Milojko Pantić pozvao u svoju ’’Galaksiju’’ da sarađujem autorski, jednom neđeljno sa kraćim satiričnim prilogom, u video verziji. Pantićeva Galaksija je krenula prije nekoliko godina na više od pedeset TV stanica u Srbiji, BiH i šire, ali je režim u BG sveo na Pantićev privatni YouTube kanal sa vrlo visokim pregledom u Srbiji i izvan nje. Na kraju, nedavno mu je i taj kanal zabranjen. Kritikovao je bez dlake na jeziku srpsku vlast sa mnogo dlaka na obrazu. Vjerovatno mu je presudila posljednja emisija u kojoj je vlast u BG-u uporedio sa Orvelovom ”Životinjskom farmom” u kojoj glavnu riječ ima svinja ili kako bi se crnogorski prevelo prasica. Povodom poziva sam mu se odazvao i poslao mu kratku satiričnu poruku: ’’Panto, druže pazi se, i zapamti, kad izlaziš iz kuće obavezno drž’ levo… Nikako desno! U Srbiji je desno jako tesno, sve Mladić do mladića.’’

 

Nakon izbora u Srbiji me pozvao da mi potvrdi opomenu, uz napomenu, da on zaista kad izađe iz kuće (ul. Kolarčeva) uvijek ide levo, prema Terazijama. Ovih dana i Terazije su pretegle sasvim desno, da je i sam Vučić opomenuo javno svoj srpski svet… da ne pretera u desno. A preterali su već, rezultati izbora to pokazuju i u samom Beogradu. I opozicija je desnija od samog stožera Vučića. Levice nema, samo Levaci ! Pa kad je nema u centru, samoj prijestonici, otkud će je biti u Beloj Palanci na dnu Srbije?

Među kandidatima za gradonačelnika Beograda prepoznao sam i svog bivšeg prof. Vladetu Jankovića sa katedre za Svjetsku književnost. Bio je tada asistent za Antičku književnost… mlad i perspektivan, student velikog prof. Miloša Đurića, zaista experta za Helensku književnost, koji je beogradskoj katedri dao evropski nivo. To je onaj profesor Đurić koji je 13. avgusta 1941. u Beogradu na Kolarčevom narodnom univerzitetu, odbio da potpiše nacistički Apel protiv partizanskog pokreta otpora u kome je bilo mnogo njegovih studenata. Apel je pozivao na red i poslušnost okupatoru i rodoljubivu borbu protiv komunista!  Kad je prof. Đurić vidio da mnoge njegove kolege potpisuju Apel obrnuo je prema izlazu. Jedan kolega, prof. muzike i dirigent mu je patriotski dobacio: “Ne beži, Miloše! Vi se igrate glavom, gospodine Đuriću! Nemci vam to neće zaboraviti!” Odgovor je uslijedio dim u dim: ’’Lako je tebi, ti u diple sviraš, a ja svojim studentima predajem etiku. „ Ne mogu da potpišem apel protiv partizana kada se među njima nalazi više od polovine mojih studenata. Šta će mi reći kada se ponovo sretnemo?” Profesor za diple je bio u pravu. Miloš Đurić je završio u logoru na Banjici, a usput su ga prijevremeno i penzionisali pa je ostao bez katedre. 1945. svog sina jedinca, maturanta, je poslao na Sremski front. Okupator je protjeran, a on je ostao bez sina. Zemne ostatke mu nikad nije pronašao.

Izgleda da veliki profesor ništa od Evrope nije ugradio asistentu V. Jankoviću. Izjavio je da će ”EU pre prestati da postoji, nego što će Srbija postati njen član”. Ni to ga nije dovoljno pomoglo da stigne do gradonačelnika Beograda. Otišao je davno u DSS  V. Koštunice, a sa njegovim odlaskom Janković je okončao i vlastito članstvo. Krenuo je iz neke nove stranke i koalicije ali pretekli su ga mlađi i još perspektivniji za straže genarala Draže. Ti su ušli i u beogradski i u državni parlament. Na kraju će Srbija, sva udešena u desno, levičare prozvati Levacima!

Preminuli tata nacije Dobrica Ćosić do daljnjeg je živ, u zvanju za koje je davno i pozvan i prozvan. A kako i neće kad je po njemu:”Laž je vid srpskog patriotizma-Laž je srpski državni interes-Laž je u samom biću Srbina.’’ Međutim, slagaće vas svak ko ovoj pripovijesti ne doda bar malo Ćosića psovača. Ali ovo nije laž. Psovka je u Srbiji toliko nadgrađena da se pretvorila u kletvu! Sada nakon izbora, pasuje da se psuje potaman. Ćosić u ”Deobama” (1961.) psuje klevetnički: ‘Bem ti seme čovekovo. I prvu reč njegovu ‘bem ti. I ime. ‘Bem ti krv i usta. Sunce usijano. Bogorodicu u grlo i pupak i sisu. Mleko majčino i suzu majčinu. Krst i slovo, zemlju što nas drži, u srce je pogano. Bem ti put kojim ide čovek. Hleb koji ga hrani i vodu ‘bem ti. Trista šezdeset i šest dana i noći, i sve zore, sve slave, svece, bogove, u oči, u usta, u dah ih njihov. U pogled. ‘Bem ti san i misao. ‘Bem ti smrt, smrtino dete, smrt smrtinu, ‘bem ti sebe mrtvog. ‘Bem ti, ‘bem ti, jao, ‘bem ti!

P.S. …Da ga ‘ebem gore od ovoga ne može! 

                                                                                                                                                M.R.Š.