JAKOV GRLI TRNJE

Od kada su skori novinari počeli da granatiraju javnost ’’istraživačkim novinarstvom’’, ova se profesija gotovo istražila bez obzira što je ima na svakom koraku. Nikako da neko od tih istraživača, istraži otkud to? Prije desetak godina, na Fakultetu političkih nauka, pojavila se poprilična grupa novinara-urednika sa Javnog servisa, da usavrše struku i steknu diplomu profesije. Začudo! U redakcijama su uređivali, i programe, i emisije, i kolege prije nego su sebe uredili. Eto kako se postaje novinarom prije nego se profesija izuči. Ali ovo je odavno profesija ispod svake cijene. Sjećam se, u doba nepotkupljivog socijalizma, jedna TV ekipa je pošla da snimi reportažu o nekom kombinatu za preradu kože. Vratili se se obavljenog posla u kožnim jaknama firme koju su snimili. Niko nije zamjetio korupciju a oni su se zorili u koži. Dakle diskont profesija odavno, a danas ka nikad.

Od kada su skori novinari proglasili ’’istraživačko novinarstvo’’  kao vrh profesije, profesija je pala na dno, do temelja. A u temelju novinarstva je vijest i informacija. Ona ište temeljno istraživanje da bi se sa sigurnošću objavila. Po prirodi stvari sve se gradi odozdo a diletnti kreću odozgo. Tačna vijest je vrh istraživanja a neistražena je dezinformacija.

Pišući, prije 47 godina, o jednoj takvoj vijesti položio sam prvi put prijemni za stalni angažman u jednoj redakciji izvan Crne Gore. Mihailo Šaranović (Kosovi Lug, Danilovgrad 1935.), dopisnik iz Pekinga (Tanjug, BG) prvi je objavio vijest da su Vijetkongovci (Južni Vijetnam) oslobodili prijestonicu Sajgon, te da je Rat u Vijetnamu završen 30. аprila 1975. Šaranović tada nije bio ni u Hanoju (Sjv. Vijetnam), niti u Sajgonu (Južni Vijetnam). Bio je nekolike hiljede km. dalje, u Pekingu. Šta je on sve morao pratiti, istražiti, koje kontakte, kolegijalne i diplomatske veze provjeriti, koju snalažljivost posjedovati, da bi prvi objavio vijest koju je očekivao čitavi svijet. To nije uspjelo dopisnicima svih svijetskih agencija od Njujorka, Londona, Pariza, Moskve i Pekinga koji su imali dopisnike na licu mjesta, u Vijetnamu. To je moć vijesti i svemoć istraživačkog novinarstva da se do nje dođe. Na kraju su, ne bez surevnjivosti, sve svjetske agencije morale preuzeti Šaranovićevu vijest od prve jugoslovenske agencije Tanjuga, (1943.) jer je vijest bila prva, prava i što je najvažnije 100% tačna. E to je par excellance najveće istraživačko novinarstvo; a zove se Vijest! Na kraju i ovo treba reći. O Šaranoviću nijesam pronašao pouzdanih podataka, čak ni o ovoj vijesti. Zaboravljen je! A TANJUG (Telegrafska Agencija Nove Jugoslavije) rasturen je, jer je imao u imenu jugoslovensku odrednicu. Srećom Šaranovića sam poznavao. Kasnije je postao i prvi čovjek Tanjuga zahvaljujući i toj vijesti.

---

Bio sam ne malo puta u komisijama za prijem mlađih kolega i gotovo niko od njih nije znao kako se to istražuje vijest, ali su svi znali da pišu komentare? Neki od tih nikad nijesu odmakli od ‘’komentara’’ a usidrili su se na čelo radakcija i informativnih kuća… Sve znaju osim da je vijest osnova svake informacije i svakog novinarskog žanra. Istinita vijest informiše a komentar, toliko istinitog briše, jer je to uglavnom lični stav, često neprispjelih i nikad iživljenih novinara.

Kako proizvodimo skore novinare, skoro na isti način dobijamo i skore  političare-eksperte; a da ti ni u čemu nijesu pokazali expertnost. Samo se odjednom proglase takvima i evo ih! Takvi su ustanovljeni kao ministri pa cijela vlada vonja na experiment skorojevića. 

Navodna uzbuna u CG zbog inflacije dezinformacija stiže od dezinformatora a to je ovđe odomaćeni prizvod. Sad se neznaveni novinari i političari prave ludi a neznaveni lakše polude. Na glasinama funkcionišu koje nerijetko i sami proizvode, a glasina je drugo ime za laž, dezinformaciju. Sa takvima je Sloba Milošević napravio svoj režim i poredak. Plasirao je u javnost u ogromnim količinama lažne informacije o ugroženost Srba na svim područjima ex YU, i krenuo u kampanju za spas tog sveta; pa u rat za smicanje neprijatelja. Svi su novinari i najmoćnija glasila to podržali a u CG i nije bilo tada a i po tada, drugih glasila osim onih za spas Srpstva. Kasno smo se probudili!

Dezinformacija bi ponekad mogla biti ljekovitija od informacije, kao naprimjer da se Jakov Milatović nije obreo kod Jadonikija po natalitet. Ali tu lijeka nema, obreo se! Ti i takvi experti ekonomskom i crkvi sličnom politikom poprilično podupiru mortalitet. Obreli su se za Jakovom i novinari kod istog. Nijesu izrekli zamjerke ni gostu ni domaćini, a SPC na razvalinama sistema gradi i svoje redakcije. Crkvu za sve, od nerodne vlade do rodne gravidnosti. Tako Jakov grli trnje cvijeća zla, umjesto cvijeća mladosti đe bi trebalo da spada. Ovaj mlađani expert, vrlo oskudne izražajnosti, nije svršio je za experta niđe, ali su ga prozvali takvim ovđe… đe se i najviše škole mogu svršiti prije vremena i naprečac. Završiš je popodne a ujutro konukrišeš za experta… i budeš to! Znameniti crnogorski dramski pisac Veljko Radović (Bjelopavlići) svoju čuvenu dramu ”Jakov grli trnje” posvetio je simbolično grljenju ništa, jer ništa ovđe vrlo dobro uspijeva. A na promociji moje knjige ”Ovoj strani se sudi” rekao je i ovo: ”Srpska Pravoslavna Crkva ne poznaje nikakva zadovoljstva osim da se grade Srpčad!” Eto tako, Jakov je otiša‘ po to kod Jadonikaija! “Večeras sam razgovarao sa mitropolitom crnogorsko-primorskim na ovu temu i predočio mu dodatne mjere koje će Vlada preduzeti u cilju unapređenja nataliteta. Vjerske zajednice su nam snažni partneri na ovom putu.” Pobogu experte, u čemu partneri? U seksualnoj razboritosti da se proizvodi soj đece za potrebe crkve?… Poput Hitlerovih ulogorenih rodilišta za arijevsku rođenčad anonimnog porijekla.

Dezinformacije su toliko napredovale da smo na dobrom puta za stvaranje terorističkih organizacija. Proklijale su prijetnjom najosjetljivijim ustanovama, školama…I već postižu Strah(ovite) rezultate za preuzimanje odgovornosti. U skladu s takvim naravima terorizam je i u Parlamentu, samo se još tako ne zove. Za očekivati je da se i Skupštini CG zaprijeti bombom ako se neko usudi da je zakaže. Transrodne, tobož crnogorske a u suštini nacional-srpske partije, terorišu i izbor manjinske Vlade, ukoliko se ona formira i sa građanskim partijama. Tako je Crna Gora stigla do jednopartijskog sistema,demokratki , bez obzira na različite nazive stranaka. Svi jednoumno misle do bezumnosti. Oni koji kritički ocjenjuju tu nacional-stranačku zapretanost istovremo je cijene! Joković SNP: “Cijenim Bulajića. Vjerujem da je odgovoran čovjek… Vjerujem da poštuje partijsku disciplinu, ali ne možemo dozvoliti ni ja niti bilo ko da blokiramo institucije zbog toga što nam se neko sviđa ili ne sviđa…” Kakvo licmjersvo!

P.S. Okupacija dezinformacija će trajati sve dok profesija novinar bude niko(me) i ništa. Imamo sivu ekonomiju, sivu politiku i sive informacije. U tolikom sivili teško je ikoga tačno informisati. Živimo u poretku đe je sve istina… a tamo đe je sve istina laž je na prvom mjestu!    

                                                                                                                                              M.R.Š.