EK-OLOŠKA DRŽAVA

Nerado se śećam toga datuma 20. 09.1991., ali me jubilarci uporno podśećaju. Uoči tog dana i dugo nakon njega, današnji jubilarci, su pucali u rođenu domovinu. Od tadašnje YU-ge, plotunima su pravili ološku a od Crne Gore ek-ološku državu. Tada sam postao izdajnik prvoga reda. Izdalo me pisanje u Monitoru.

Rođeni brat je otišao u patriote. Regrutovan je ka dipl.ing. po sili zakona. Roditelji su mi rekli da je mobilisan i da je neđe na zanimanju. Bio je u nekoj vrsti karantina na periferiji Nikšića. Evo kako sam to zapisao u knjizi ’’Život u dva primjerka’’ koja je mnogo bliža tom vremenu od mog śećanja:

’’Poslao je aber’’, kaže mi otac,’’da neće zanimati van Crne Gore.’’

“Oće stari, oće! Ta ista vojska je zanimala u Sloveniji, a sad zanima u Hrvatskoj. Mnogo se zanimaju.’’

“Evo dobio je poziv od crnogorskih vlasti da se javi na Žabljak!’’

’’Šta će tamo?’’ Pitam.

’’Vidiš  šta piše. Osnivaju Ekološku državu!’’ Kaže otac.

’’U sred ratnog zagađenja osnivaju Ekološku!?’’  Kažem ja.

’’A koju drugu’’, kaže otac,’’drugu nikakvu, nit umiju, niti smiju.’’

’’Pa šta da radim sa ovim pozivom?’’

’’Nađi brata i daj mu ga. Pa ćemo viđeti što ga više zanima!’’

Javio sam se istog dana dežurnom oficiru logora za rezerviste. Rekao sam o kome se radi i ko ga poziva. Malo je gledao poziv, malo više mene, sumnjičavo… a onda mi je zbreknuo:

’’Beži bre, koja ekološka država. Mi treba da očistimo celu zemlju od ovih koji su je zagadili a vi oćete ekološku državu. Nama trebaju ti inženjeri. Ima bre da otvorimo deponije da sav taj otpad smestimo.’’

Vidim koje je fele i nastavim njegovom logikom, mekano, gotovo saglasno, da mi se još otvori.

’’Bolje onda’’, kažem, ’’otvorite logore, radi lakše kontrole!’’

’’Svega će biti bato, samo nekih biti neće.’’

Pronašao sam drugu vezu i drugo vrijeme, kad ovaj nije dežurni, da doprem do brata. Obaviješten sam da je neophodna ulaznica. Znao sam za nju. Bila je pod pazuhom. Ulaznica je bila Rubin vunjak. Postojala je i izlaznica. Gajba Nik piva. Za nju nijesam znao. Platio sam u gotovo. Istog časa, operativac je vojnim džipom, jurnuo preko mosta u diskont.

U sumrak sam dopro do brata i uručio mu poziv koji je dežurni oficir već obesmislio. Brat patriota je bio ekološki ugrožen. Dvije-tri  neđelje bez veš preobuke. Rekao mi je kako da mu je doturim a okupaće se u Zeti. Napuštio sam ustajali logor. Zaudarao je javašlukom, alkoholom, pjevanjem… I psovanjem budućeg neprijatelja. Sjutra dan su krenuli prema Dubrovniku i Mostaru.

Tako je počeo rat za mir i devastacija Crne Gore bez primirja, kvarat od vijeka. Vlast je zabunjačila ka tuđu kuću. Počela je s invazijom Budve i Sveca. Divljanje do neba, uz obalu, i uz palninu. Bivši Slobin premijer, Crnogorac rođeni, izjavio je onovremeno; Crnogorci su g***a.  Ako je u to siguran mora da je krenuo od sebe; napisao sam onda. Sada je glavna veza za autoput. Samo da se neko ne oklizne na dotično ’’g’’… prije no ga završi.

P.S. U Ekološkoj, ni g**** nije pošto pređe bješe.

M.R. Š.