M. MILJANOV

Izgubljen u prevodu!

Možda ste čuli a nijeste viđeli, možda ste znali a nijeste vjerovali da je M. Miljanov preveden na srpski iako ga tamošnji kritičari smatraju svojim i ničijim drugim piscem. I Njegoš je (kao najveći srpski pesnik) prepevan (odnosno prepričan) krajem dvadesetih godina dvadesetog vijeka, pa su mu od ’’pesme’’ napravili prozu da bi ga nekako, (s jadom) razumeli. No, ne pomaže voda majko! Nijesu mogli preprati izvorni crnogorski jezik ni kod jednog ni kod drugog. Bilo bi shvatljivo i prihvatljivo da, neke njima nepoznate riječi, prevedu u fusnotama ili na kraju u rječniku neoznatih riječi, ali prevesti i same naslove u ‘’Primere’’ čojstva i junaštva ili Gorski vijenac u ‘’venac’’ govori mnogo više o uskoj, nacionalističkoj, širini prevodilaca.

’’На једном месту забележио сам грозно убиство Милоша Мићина Поповића, кога су његови кумови, Мишo (srpski Miša) Пешов и Шћепан Пешов, Ивановићи, убили у његовој кући за трпезом. Њега су светили Поповићи и десетак људи из ова два братства изгинуло је због тога. Али, нисам поменуо једну,,недовршену“ освету о којој народ говори с неком побожношћу. Наиме, Јован и Лука, браћа убијеног Милоша, хтели су да убију Мишу, Милошевог убицу. Кад су му дошли на врата, видели су га како седи поред ватре. Још са прага уперили су пушке у њега, али пушке не опалише, него само барут запршта. Кад је видео пушке уперене у своје груди, Мишa се не уклони, него их мирно погледа и рече: „Лука, напуни пушку поново и удари. Дужан сам ти крв, време ми је да по- 187 гинем и да ти платим! Нећу ни да клецнем испред пушке, него ти удри без бриге!“ Кад је то чуо и видео, Лука му рече: „Да ти је Божја вера, умирисмо се због тих речи. Моја пушка више неће пуцати у тебе, па ти Богу одговарај што си за- клао мога брата, а твога кума!“ Ово се Луки и Јовану много цени међу народом, јер кад њихов крвник Мишо није хтео да се брани, нису хтели ни они њега да убију онако као свезаног, него су му још и опростили брата да га више никад за крв не траже. У народу није заборављено ничије ни зло ни добро, него је свако, онако како је радио, оставио свој траг после себе. Ни мале мане нису заборављенe.’’

Prch.me