Umjesto vremeplova, Monitor prije 20 god.
Piše: Mihailo Radojičić

GRAD STIDA

(Na Cetinju svaka kuća toči a Cetinjani nemaju vode)

Otkako Crnogorcima nije matičar na Cetinju i otkad tamo ne idu po dokumenta i pasport, otada niđe ni stigli nijesu… I obijaju u naokolo ka maniti…

Cetinje danas liči na grad kroz koji je pasala neka velika stihija s vodom, pa kad se voda povukla, on je onako grdan osta’ u kamenjaru pun ruina, otpada i bunjaka. Danas se na Cetinje ide samo po glasove. Cetinje ih Crnoj Gori daje iz sve snage, a kad država treba uzvratiti glas, svojoj prijestonici, ne odaziva mu se! Promukli su Cetinjani navijajući za svoju državu, a ona iz svega glasa govori da joj je tu najači i najuporniji korijen. Kad se sva glasanja i nadglasavanja svrše, Cetinje opet ostaje na samštini kao da je nekoliko svjetlosnih godina udaljeno od svakog interesa. Evropa ga vjekovima nije brisala sa svojih mapa. Bez obzira na sve podjele po Evropi, Cetinje se održalo kao centar i grad jedne države. Što Evropa nije uradila vjekovima mi smo postigli za nepun vijek, zatirući Evropu na Cetinju. Od njega su nesposobni Crnogorci pokušavali da načine grad frižidera, pa grad cipela, pa grad kartona (bože ih sačuvaj, da lakše plane)… jedva povremeno grad štamparstva i štamparije. Tako je načinjena još jedna greška “OBOD” i “OBODIN” pa su mnogi mislili da se knjige štampaju zajedno s frižiderima i još grđe da je Đurđe Crnojević prvi proizveo frižider na slovenskom jugu. Poslije je i Njegoš zamirita sličnu sudbinu. Od njega su nesposobni, neobaviješteni i neuki turistički vodiči napravili proizvođača sira (po Njegušima) a ne tvoritelja mudrijeh djela (po Njegošima). Sve nesporazum jedan za drugijem od Oboda do Obodina.

Cetinje je davno stvoreno pa ga ne treba ni stvarati niti pretvarati… Treba ga samo održavati ka’ prijestonicu crnogorske države, istorije, kulture i grad Petrovića. Njega jesu ogradili Crnojevići, ali, na(d)gradili su ga Petrovići. Danas svaka kuća Petrovića prokišnjava, pa i ona vječna, Njegoševa, na Lovćenu… Na Cetinju svaka kuća toči a Cetinjani nemaju vode. Oni se ne čuju po Petrovićima i po državi, no se čuju po zapuštenosti. Zaudaraju. Kad sam krenuo tamo da viđu Cetinje i da sačinim ovaj opis, rekli su mi telefonom: Ne primiči se, na daleko se čujemo!

Cetinje po svemu što je steklo kroz vrijeme i dinastije zaslužuje specijalni status, ali ono ga ne traži… Traži ga Dinoša (u podnožju Cijevne) valjda i stoga što ima vode. U kam udarilo! I udarilo je otkako ga drži dinastija DPS. Ovakve dinastije bez prezimena nijesu Cetinjani imali ukoliko ne misle da je dovoljno prezime Parača. Savo je pustinjak cetinjski, slamka među vihore, sirak tužni bez iđe ikoga… nad njime je nebo zatvoreno.

Cetinju jedino ne toči Manastir… zato što nije crnogorski, a Crna Gora ga prekriva. Najbolje nam stoji tuđe… sve drugo nam se ustajalo. Tuđe držimo, svoje nećemo.

Sa Cetinja su, ili od njega, i nekolicina ministara u Vladi Crne Gore… od finansija, preko rada, do pravde… a ništa uradili nijesu za pravo na rad Cetinjana i svoje porijeklo. Niko im ništa ne traži, a oni nikako da se śete. Oni se ne ’’čuju’’ po Cetinju, oni mu ne (za)udaraju na trag. Oni odudaraju! Cetinjane je najlakše zaposlit a najteže naćerat da rade. Odviklo ih je toliko vrijeme. Rođeni su s dinastijama… pa je s njima Cetinje i umrlo.

Cetinje je i bijenale… Mada je ono samo sobom postavka, performans, instalacija, alternativa!? Nešto što nije nikad bilo. Ako neko od tih domaćih umjetnika bude imao invencije, može ovakvo Cetinje izložiti kao eksponat, da ga ništa ne dira… no samo da navrne Evropu da ga vidi. Nekoliko stotina metara mrkoga platna spojiti i razvući nad krovovima i nad srcem Cetinja ka’ korotu Crne Gore. Sakriti svoju bruku od svijeta da taj škuri život teče ispod njega da ga niko ne vidi ni iz aviona, ko ne dođe na lice mjesta da mu vidi lice (a Cetinje ga nema). Onda na ulaz napisati “Viđeti u mraku, II dio“. Moglo bi i jasnije: “Dođite na Cetinje da se stidite na račun Crne Gore i da se čujete po njemu.“ Kad svijet već ima “zid plača”, što ne bismo mi ovoliki imali  grad stida. Tako bi, Bijenale (2) bilo otvoreno i imalo bi stalnu postavku. A što je najvažnije za Crnu Goru, ništa ne košta! Pala joj je cijena na Cetinju. Neka bar neko pane na njemu. Ođe je politički ćar u srušenom i zapuštenom… pa pred izbore svi kidišu da popravljaju, zakrpljaju, pošto im drugoga izbora nema za glasove. Tako će u slučaju izbora okrpiti Cetinje do nekog novog urušavanja. Makar će mu vodu puštit… Voda im stala. Od te kletve, kažu, grđe nema.

Kad Cetinje ne mogu popraviti toliki atributi države, istorije i kulture, toliki muzeji i galerije, toliki umjetnici svih vrsta… onda mu treba vratiti gospodara. I svi bi za njim. Nizašto nijesu ponešeni Crnogorci ka za gospodarom. Sad na Cetnju ništa ne postoji osim ustajalost… i rođeni mu DPS.

P.S. Od Grada heroja načinili ste sinju kukavicu… Stidite se!