ZABORAVI AKO MOŽEŠ

Stogodišnjica Mojkovačke bitke nas je opomenula da Crna Gora pogibajući za druge često pogubi sebe. Braneći Ruse ’48 i Srbe ’88 raznijeli smo je na paśe obojke. U istim obojcima vazda laki na izdaju. Neke doživljaje tog tipa jedva preživimo a neke ko zna oćemo li? Od 2006. ginemo za otkupljivače Crne Gore. Njeni gospodari je (iz)daju po svaku cijenu, i ispod svake cijene, samo da je miču s oči.   

U praksi ti doživljaji se izvode ovako! Rektor-ka Univerziteta piše sinopsise za državne svetkovine da se neko drugi ne bi umiješa u zasluge. Po tim scenokazima ova vlast je dobila sve bitke od Mojkovca (a i prije njega) pa sve do 13. jula i 21. maja. Te svetkovine su zatvorenog tipa. Naroda nema ni u pleće. I kad se na trgu organizuju, ograde se od naroda. Pomoćnik za priredbe je premijerov savjetnik. Ti državni spisatelji godinama obučavaju studente ali nikoga još nijesu naučili da napiše makar Jedan moj doživljaj... Ali zato naši političari ne vode politiku nego je doživljavaju. Preśednik Filip je doživio da mu najbolji prijatelj, preśednik suśedne države, ugledni Grobar, kaže da je Crna Gora igračka. Tada je Filipa, preśednika igračke, neko podrkolio da sa distance zbrekne’’prijatelju’’… kako ga je ta izjava ’’lično uvrijedila’’, zaboravljajući tako usk**čen, da on nije Luj IV, Država to sam ja! Toma zvani, Draža to sam ja, je ostao dosljedan pa ’’igrački od države’’ niko od uglednih Srba, nije došao da oda poštu Mojkovcu, crnogorskom braniku Srbije; bez obzira što se takva bježanija ne može nazvati drgačije do izdaja sopstvene domovine. Uoatalom, šta je izdaja ako nije, kad domovinu napušti i posljednji vojnik i stanovnik. U Srbiji vele, ’’Nije srpski ćutati’’ a u Crnoj Gori kažu, ’’Nije crnogorski bježati’’ pa i to govori da nijesmo baš isti, nego baš različiti. Bez Mojkovca, za braću Srbe, to bi bila pogibija i poslednji dani.

E, u Crnoj Gori se drugačije izdaje; službeno, zvanično i parlamentarno. To je prvi takav doživljaj izdaje u crnogorskoj istoriji. Svi su izdajnici na broj, samo se manjina povlači pred rasprodajom. Neprijatelj nam nije pred vratima no posred kuće! Opšta prodaja – akcija! I narod je na prodaju! Najamnik je u svojoj zemlji. Nema đe raditi osim kod kupaca ili kod prodavaca a isti mu je doživljaj i s jednima i s drugima. Izdaje se sve od mjesta do mjesta. Do sada je poznato da se zemlja može izdati na granici, na frontu, na ulici (ka što su je izdavali današnji prodavci)… A od sada se može izdati i u Parlamantu!

Da bi ojačali većinu za rasprodaju vlas(t)nici CG otimaju i ministre partiji na vlasti. Jednoga, da bi osnažili izdaju, poslali su ka na studijsko putovanje. Da pod Medovu bači vijenac u vodu, crnogorskim rodoljubima, koji su preko-svijeta hitali u pomoć Crnoj Gori u svjetskom ratu. Na domak domovine, od podvodne mine ili već kako, stradao je gotovo bataljon dobrovoljaca. Oni su hitali, da po cijenu života brane svaku stopu svoje zemlje a kamoli da je (iz)daju na rasprodaju. Na stogodišnjicu njihove pogibije današnja vlast nije tamo uputila državnika od imena, da se pokloni plavoj grobnici, već anonimnog ministra za saobraćaj kao da je u pitanju puki saobraćani prekršaj. Prekršeno je i što se kršit ne smije.

Najnovija tekovina vlasti je: Ko glasa za rasprodaju patriota je; ko ne glasa izdajnik je! Glasanje o povjerenju Vladi je uvod u nepovjerenje Parlamentu. Oni koji izjasne Da izvršnoj vlasti, rado će izjasniti Ne zakonodavnoj. Tako će glasnici rasprodaje biti patrioti a ne-glasnici izdajnici… A toliko toga je izdato bez riječi. Izdali su Sv. Stefana bez presedana. Mamulu su prodali ka mulu. Skuplja je tezga na bilo kojoj pijaci, no kvadrat na Lastavici. Dvostruko je veća kirija strancima, za privatnu kuću, od nadoknade za ostrvo na kapiji Boke. Igalo će prodati kao Iglo. Država u sivoj ekonomiji, politika na buvljoj pijaci. Na toj tekovini se održava Vlast.

 P.S. Crnu Goru pod kiriju da izdrži familiju. Ovo je najgrđi crnogorski doživljaj.

M. R. Š.