Ko na Prču ak' i malo stoji više vidi no onaj pod Prčom!

POZAJMLJENI DOMAĆI ZADATAK 


SVAKODNEVNICA TINEJDŽERKE IZ BANJALUKE – RS

27a
Živim u ulici “Stanislava Galića” (doživotna robija), a idem u školu “Biljana Plavšić” (11 godina zatvora). Svako jutro ja i moja drugarica Jelena, koja živi u ulici Momira Nikolića (osuđen na 20 godina zatvora) broj 69, zajedno idemo u školu. Da bi došli do škole moramo da pređemo aveniju Radoslava Krstića (osuđen na 35 godina) i parkić Ljubomira Borovčanina (osuđen na 17 godina zatvora). Živim u ulici Stanislava Galića broj 92 (doživotna robija). To je jedna mala ulica u našem gradu u kojoj nema mnogo automobila i mi deca možemo da se po cijeli dan igramo bez straha da će nam se nešto desiti. Ja i moji drugari smo odlični učenici i želimo da upišemo srednju školu “Momčilo Krajišnik” (osuđen na 20 godina zatvora), ali moramo da imamo sve petice tj. da budemo “Vukovci sa Vučjaka”. Nakon škole idemo na trening, ritmičku gimnastiku, u klubu “Duško Tadić” (osuđen na 20 godina zatvora) i mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni Velike Srbije. Naravno bićemo mnogo bolji kada se izgradi sportski kompleks “Radovan Karadžić” (osuđen na 40 godina) sa olimpijskim stadionom “Ratko Mladić” (suđenje u toku). Ja sam član i izviđačke čete “Radoslav Brđanin” (osuđen na 30 godina zatvora).

Aleksandra, VIII.c, OŠ Biljana Plavšić, Banja Luka, RS